kontejner, moram ti i ja zahvaliti na veoma zanimljivoj priči!
Malo off-topic što se tiče Željave ali možda će nekome biti zanimljivo: Ja sam služio na Avali `88-89 i kad sam bio 2006 u BG otišao sam vidjeti kasarnu - mislio sam barem da vidim kapiju izvana. A tamo su sedeli neki ljudi (civili) i rekli su mi da je bila "izrokana `99-te" (njihove riječi). To me jako iznenadilo - nisam ni pomislio na tu mogućnost. Pogledao sam put kapije, prišao joj, malo oklevao - i preskočio. Srce mi je jako lupalo od uzbuđenja, adrenalina i malo od straha (moguće mine, straža i to... uglavnom nisam znao što će me čekati). Prije je tu bila garda vojne policije - crvene šapke i bijeli opasači - tako da je bilo prilično osigurano i disciplina kako treba biti u vojsci.
U žurbi (da me netko ne otkrije) sam hodao po stazama koje sam pre skoro 20 godina znao napamet. Pored igrališta u vozni park, na pistu, pored bandera za dizanje zastave... Kasarna je u to vreme krajem osamdesetih bila u zaista dobrom stanju, veoma sređena i prilično nova.... Uglavnom, tako nešto još nisam vidio uživo.
Zgrade u kojima sam proveo šest meseci i kojih se unutrašnjosti sjećam u detalje bile su sa petmetarskim rupama precizno usred krova, sve okolo razbacane stvari - savinuti radijatori, cigle, šljemovi i ostala SMB oprema - sve od posledica udara verovatno nekih navođenih raketa Tomahawk ili laserski vođenih bombi GBU-15 ili tako nešto. Posvuda korov, koji je izrastao ogroman za samo 7 godina. Metalni kontejner (u kome je bila samo peglaona
bio je kao otvorena konzerva - valjda su mislili da ima neko vojno značenje pa su ga gađali. U toj peglaoni prespavao sam sate i sate kao džomba, he-he). Vojske u trenutku udara sigurno nije više bilo unutra, toliko ih nije iznenadilo valjda. Nisam se udaljavao iz asfalta iako me veoma mamilo. Želio sam ući u zgrade ali nisam riskirao, jer sam sa sobom imao i 9-godišnjeg sina pa nisam htio previše riskirati. Znam da nije bilo pametno što je išao sa mnom, ali odluka na kapiji se desila trenutno - sad ili nikad.
Pre neki dan mi je rekao, da mu je to bila najveća avantura u životu, sjećam se kako je bio bled tada, jer je osetio i moje uzbuđenje. Ali ni dan danas sebi ne mogu oprostiti, jer se prije ulaska nisam vratio do auta da uzmem i fotoaparat - ali podsvesno mi je ostalo ono - vojni objekti se ne snimaju... A nisam ni znao da li je čuvan, kao što sam već rekao. Pitati nisam hteo civile, već sam im i tako bio sumnjiv - SLO tablica i smucanje oko vojnih objekta. Mogli bi i zvati koga. Zbog znatiželje sam bio spreman i na neugodni razgovor sa stražom
lokacija:
http://maps.google.com/maps?ll=44.67549 ... &t=h&hl=sl(admin može sve zajedno premjestiti na prikladnije mjesto)
![[verysmjesno]](./images/smilies/36.gif "verysmjesno")
