Sa istoka nešto novo
29. januar 2010. | Predrag Lakić i Slobodan Trifunović - photo Sukhoi (Сухой)

Znalo se da u Rusija već dve decenije razvija novi lovac pete generacije sa primarno "radarski nevidljivim" (Stealth) karakteristikama. Najzad je avion zvanično predstavljen javnosti, ali samo preko forografija sa prvog leta koji je obavljen juče, 28. januara sa fabričkog aerodromaSuhoja u Komsomoljsku na Amure (Sibir). Reč je o avionu Suhoj T-50 koji je u javnosti jos poznat i pod imenom PAK-FA.
Znalo se da u Rusija već dve decenije razvija novi lovac pete generacije sa primarno "radarski nevidljivim" (Stealth) karakteristikama. Najzad je avion zvanično predstavljen javnosti, ali samo preko forografija sa prvog leta koji je obavljen juče, 28. januara sa fabričkog aerodromaSuhoja u Komsomoljsku na Amure (Sibir). Reč je o avionu Suhoj T-50 koji je u javnosti jos poznat i pod imenom PAK-FA. "Let je trajao 45 minuta i sve je bilo prema očekivanjima", rekao je Suhojev predstavnik za štampu Aleksej Pavescenko. Probni pilot Sergej Bogdan se pohvalno izrazio o letnim karakteristikama tokom prvog leta. Iz šture informacije za štampu se saznaje da će novi avion moći da leti nadzvučnom brzinom u krstarećem režimu (supercruise)

Novi avion bi trebalo da bude odgovor na američki F-22 koji je poleteo po prvi put 1997, a u zvaničnoj upotrebi je već par godina. Interesantno je da je razvoj T-50 bio jako dobro čuvana tajna i da su prve fotografije objavljene tek po završetku prvog leta. Ovo je jedini kompletno novi avion prve borbene linije, projektovan i napravljen u Rusiji nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Nedostatak sredstava je bio glavna prepreka razvoju novih Ruskih borbenih sredstava, pa i aviona. Na ovom projektu, deo troškova je podeljen sa programskim partnerom - Indijom. Prema dobro obaveštenim izvorima, novi avion će se vrlo verovatno proizvoditi i u Indiji, ukoliko uspešno prođe sve testove i krene u operativnu upotrebu.

Pada u oči sličnost novog Suhoja sa američkim steltom F-22 Raptorom, Mada sličan američkom konkurentu, ruski avion sigurno nije njegova kopija. Važno je da se razume da je za zadate taktičko tehnicke zahteve, na približno istom tehnološkom nivou, rešenje približno isto. Takođe, osim fotografija, nema mnogo ozbiljnih i proverenih tehničkih podataka o F-22 ili YF-23 koji bi mogli poslužiti konstrukcionom birou Suhoja da pravi "kopiju". Podsećamo da je ruski naučnik Pjotr Ufimacev razvio matematički model stelt tehnologije čime je utrt put njenoj praktičnoj primeni u industriji.

Sa publikovanih fotografija se vidi da su vertikalne površine neobično male i pod neobično velikim uglom u odnosu na vertikalnu ravan aviona. Krila su stopljena sa trupom, slično kao kod Su-27 ali sa mnogo blažim prelazima, tako da se za T-50 sa pravom može reći da ima ozbiljan "lifting bodi", tj da trup značajno doprinosi uzgonu. Trup je jasno podeljen na gornju i donju polovinu, oštrim prelazom, kao što je to uobičajeno kod postojećih steltova.

Avion se po gabaritima ne razlikuje od ostalih Suhoja: veliki je i tezak. Naravno, pripada kategoriji strategijskih lovaca. Jos davne 1992. godine u razgovoru sa šefom Konstrukcionog biroa Suhoj, Mihailom Simonovom, saznali smo da je filozofija Suhoja da ne nosi gorivo kao podvesni teret. Ako već treba da leti dugo i daleko, onda je opravdanije, prema misljenju Simonova, da avion bude veći da bi poneo potrebnu količinu goriva. I pored toga, Su 27 je kasnije opremljen uredjajima za snabdevanje goriva u vazduhu. Po svemu sudeći, ta filozofija je prenesena i na ovaj avion.

Prema šturim novinskim informacijama, dolet T-50 je oko 5500 km što je gotovo dvostruko više nego kod F-22 (prema zvanično dostupnim podacima).

Prema nezvaničnim informacijama, čujemo da novi avion ima već postarije motore. Praktično je samo struktura prilagodjena niskoj radarskoj vidljivosti. Prema publikovanim fotografijama, vidi se da motori nemaju mlaznike profilisane tako da smanjuju toplotni odraz. Na svim američkim stelt avionima (čak i onima koji nisu prošli na konkursima) mlaznici su skriveni barem od pogleda odozdo i približno su pravougaonog preseka na izlazu. Verujemo da su motori na T-50 malo unapređene verzije motora sa kontrolisanim vektor potiska, kao što to imaju ostali iz porodice Su-27 do Su-35.

Najveća napoznanica je eletronika. Zna se da su rusi prvi operativno primenili fejzd-arej radar (Phased Array) na Migu-31 još davne 1991. Flaj baj vajer (Fly By Wire) je odavno u upotrebi na Suhojevim i Migovima avionima. Šta novo ima T-50, ostaje samo da se nagađa. Ono šta se krije “ispod haube” obično poslednje dođe do javnosti, tako ostaje jedino da budemo strpljivi i sačekamo nove vesti, vezane za novog člana familije Suhoj.

Znalo se da u Rusija već dve decenije razvija novi lovac ...