Od kada postoji RP Plješevica(?)

[relay station]

pozdrav svima,
posjet koji se predlaže bio bi atraktivan, pogotovo u prolječe. lično bi želeo da se proširi program na obilazak ms-410 (plješevica) i kotu 377. svakako ču pratiti daljni razvoj ideje. šerlok
p.s.: u željavi sam bio od juna do oktobra 1973, na ms-410 od novembara 1973 do maja 1974, ves-vojin. sve je bilo ludo i nezaboravno.

čekaj pljesevica tj ms 410 je postojala 1973god? mozes malo opisat sta je gore i ako je uopce bilo od radara postavljeno te 1973 godine ili je bilo onda samo relejno cvoriste jer ms je sifrirana oznaka (meteo stanica)cim se skrivala prava namjena a i vodio se u doc

[relay station]

nebi rekao...ako bolje procitas vidjet ces da je nesto 1955 ODLUČENO a ne da vec 1955 postoji i montirano je.uostalom pa najbolje je da nam serlok kaze tocno radje da ne nagađamo

[relay station]

tesko prije 1960god

[TonyDo]

evo iz knjige ,JRV da nadopunimo temu

[Warlike_Warrior]

Eto '55 kaže.

[serlok]

dobar dan,
sorry nisam se javljao jer sam bio previše zauzet pa nisam stigao. evo nekih sječanja na avanturu rupa-kota-plješevica.
-ms410: god 73/74 na pleševici nije bilo instaliranog nikakvog radara. postojalo je čvorište veze (zg vojna oblast) na uredjajima rru-800 (siemens halske) pod održavanjem prašinara. kapacitete se ne sječam. instalirana je bila radiostanica oblastne kontrole (51.puk vojin) u režimu dislociranog rada. uredjaj je bio ruski (zaboravio tip), za rezervu se upotrebljavala an-grc 9 (bendix) i to često pošto se rusko gvožde kod max-snage svake 1/2 sata pregrijavalo. an-grc je bila skinuta sa aviona sabre uz dodan ac/dc konvertor, dimenzije 2 x kutija za cipele, rusko čudo od 3 kubika i jedne tone (ili više). bilo je nekih indica, da se instalira goniometar i radarski terminal, ali toga nisam doživeo. od objekata je postojao stari planinarski dom, šupa za pečenje odojaka/jagnjetine, ukopana cisterna za naftu i vodu, meteo kučica i antenski stub (nekako na lokaciji radar-antene). sastav oko 10 ljudi (godišnji, meteo je pobjegao početkom zime, pa nije bilo zamjene i slično). glavni objekat je bio planinarska kuća, uslovi bivanja nadstandardni, klopa odlična, skoro ala carte, i u izobilju. mnogo puta pečenje iz "šupe" koje se exluzivno nabavljalo u selu vrhovine (trampalo se za sledovanje-hrana i odjeća). operativni rad se vršio u rupi ( zvana "sala") u dubini cca 30 m od vrha plješevice, prilaz u salu iz podruma doma stepenicama i spuštenim hodnikom. dostup je bio moguč i sa puta na bosanskoj strani kroz agregat salu. mali ispod vrha planine u pravcu prevoj bila je poveća kraška uvala sa ravnim dnom (navodno ukopanim pločama uzemljenja) zvana marakana. tu se igrao mali nogomet a kad je pao snjeg pretvorio se u skijaški poligon (nekoliko drugara sam učio skijanja). za novu godinu smo izveli novogodišnju turneju u skokovima.tada se marakana zvala holmenkollen. staža se nije davala, dobro se jelo, previše pilo, mnogo se spavalo, igrao se ping-pong, gledao tv. ozbiljno se radilo i dežuralo samo za vreme arapsko-izraelskog sukoba u oktobru 73, inače je bio glavni problem kako ubiti vreme,. sveke dva ili tri dane neko je sišao u titovu korenicu da digne poštu, kupi duvan i alkoholi nešto za kuvara (stalno mu je nešto falilo). često se silazak kombinirao sa ekipom tv (sa ili zg), pogotovo kad je pao snjeg vozili smo se njihovim ratrakom. sami smo sledovali motorne saonice (johnson-skihorse) ali smo preterali pa je došlo do kvara (razcepani pogonski jermen) i nismo uspjeli nabaviti novi pa su se saonice parkirale. u hotelu u korenici imali smo sobu, tako da se obično kod silazka prenočilo i napilo do daske. posada je održavala i uredjaje sup-a i ptt zato je dobila nadoknadu tako da smo imali na pošti svoj račun i relativno dosta para koje smo trošili za specialne dodatke. pleševica je bila nirvana.
sutra vam se javim sa sječanjima na klek i kotu.
pozdrav svima

[bostjan]

fenomenalno

[serlok]

morning,
i am back!
-klek(rupa) i željava:u ono doba aerodrom nije bio još dokraja izgrađen. podzemni deo je bio vjerovatno do kraja izbušen ali ne sasvim obrađen. problemi sa vodom, prašinom i ventilacijom, ćak osvetljenjem. dosta je bilo intervencija i na pistama (radili su inžjenerci, izgledalo je gadno). koliko se sjećem ni jedna letačka formacija nije bila popunjena. koliko se sječam operativno je funkcionisala samo jedna lovačka eskadrila (code name:vihor). letelo se malo, možda jedan do dva puta nedeljno, nočnih letova praktično nije bilo. navodjenje se vršilo preko uredjaja stacioniranih oko rupe 1 i 2 te sa kote 377. instalacija svega (radio, goniometar, radar, kontrola letenja, agregata, etc.) bila je na zilovima ili prikolicama koje su vukli uralovi kamioni. poslužioci i operateri su živjeli u pk kabinama, jelo se kad se jelo, dobivao se dodatak (konzerve, alpsko mleko, hleb, slatkiši), nije bilo nikakvog režima, nema fiskulture, smotra, nema ništa od vojske (govorim samo za vojin). u rupe sa navodno nije smelo ali se moglo. svi smo imali stalne dozvole za izlazak, stalno smo bili na "duploj smeni" (značilo je:niko nesme da te dira) ili dežurstvu. niko nikog nije pozdravljao, bez kapa, opasača, u papučima.
kasarna u željavi je imala samo tri ozbiljna objekata-kasarne (kolko se sječam), trapezariju i stacionar. podalje od njih bili su neki objekti-barake za smeštaj vp, lpa i desantne pešadije. podalje do kamenoloma bio je avtopark, ali nisam siguran (tamo nisam nikada prolazio). kasarna bila je bez ograde, postojala je samo kapija sa vratima. slobodno se odlazilo u selo kde se skoro kod svake kuče prodavao alkohol (frižider je bio bure vode napunjen sa dve gajbe pive, rum i vinjak se točio "na gutljaj" iz flaše !!!). i tako svaki dan po više puta.deca iz sela su se igrala po krugu, fudbal su igrali na asfaltnom igralištu ispred zgrade vojin, gde su slobodno i pili vodu u umivaonici. ponekad je u krug zalutala i pokoja krava. dosadno!
(nastavlja se)

[FirewireHR]

serlok hvala na zanimljivim pričama!

[relay station]

odlično hvala na iscrpnim opisom kako je to tamo bilo tih davnih godina
!
dali te ove dvije slike asociraju na oc na koti k377?


a kako je bilo 73 u rupi možda saznamo iz prve ruke tj od pilota koji je te godine bio tamo
kažem možda treba se nadat tome

[serlok]

nastavak:
kota 377: odmaralište!!! do kote vodio razdrapan put, na kapiji baraka sa 6 kreveta i prljavom trapezarijom. daleko naokolo instalirano sve što su rusi uspjeli proizvest: visinski i horizontalni radar (u funkciji), nebroj pk kabina na zilovima, agregati, cisterne za naftu i vodu, parkirani tegljači i uralovi te razpuštena vojska. koliko? nitko nije znao! kolko se ostajalo na koti? kolko je trebalo! (bio je neki janez agregatđija koji je bio na koti, kada sam ja došao, več pet meseci). klopu su vozili iz željave tamčičem, svaki drugi dan dolazio je dajc sa smenom straže (kolko se sječam danju samo stražar kod kapije, noću još jedno stražarsko mesto nekde u daljini). živjelo se u pk na zilovima, carski!!! skoro svako veče išla "patrola" u izačiće (ako nije bilo krize sa parama). vojin je držao razhodovan patrolni dodge kojim se odlazilo u selo (kad je bilo benzina). benzin se mogao dobiti samo kod vatrogasaca jer su imali stari američki federal (cisternu) ali su često puta tražili previše za nadoknadu. na koti se dobio osječaj, da se kozmos vrti oko zemlje, svi su bili iskulirani, nikakvih konflikta, nikakvih sranja, nije se ni dosta razgovaralo, slušale su se svakojake radio-stanice, od pračenja civilne aviacije pa do radio luxenburga i tirane! glavna briga je bio duvan i pivo na veče, sve ostalo potpuno irelevantno. jedina frka je bila jednom kad je na kotu zalutao autobus pun belgijanskih turista. izgledalo je kao da je pristao vasionski brod! nitko nije znao šta da se radi, nekako smo objasnili da je tu "kao vojna baza" i da je najbolje da se vrate putem kojim su došli. "posjeta" nije ni bila loša, za onih dvadeset minuta smo se napušili francuskih i američkih cigareta! neznam kako je bilo tamo u zimi, ja sam dežurao samo tri nedelje u julu 73 i bilo je sanjsko!
generalno: za vreme boravka na željavi/koti/plješevici nisam doživjeo ni jednu vežbu, ni jednu smotru, ni jedne uzbune ni bilo kakvog drugog sranja. u bihaču sam bio samo dva puta (uprkos stalnoj dozvoli) jer nije bilo nikakve porebe. očigledno sam bio celo vreme ili dežuran ili na duploj smeni, jednostavno nitko me nije dirao, a ja sam bio "tamo" i dani su prolazili. i to nezaboravno
hvala na stpljenju i drugarski pozdrav svima! a da ne zaboravim: sve najbolje u novoj godini, valjda ču iduće godine uspjeti konačno posjetiti kraj zločina! ove godine sam popušio! šerlok
p.s.: na fotografijama so izgleda uredjaji marconi ili racal kojih u moje vreme još nije bilo!

[serlok]

nastavak:
kota 377: odmaralište!!! do kote vodio razdrapan put, na kapiji baraka sa 6 kreveta i prljavom trapezarijom. daleko naokolo instalirano sve što su rusi uspjeli proizvest: visinski i horizontalni radar (u funkciji), nebroj pk kabina na zilovima, agregati, cisterne za naftu i vodu, parkirani tegljači i uralovi te razpuštena vojska. koliko? nitko nije znao! kolko se ostajalo na koti? kolko je trebalo! (bio je neki janez agregatđija koji je bio na koti, kada sam ja došao, več pet meseci). klopu su vozili iz željave tamčičem, svaki drugi dan dolazio je dajc sa smenom straže (kolko se sječam danju samo stražar kod kapije, noću još jedno stražarsko mesto nekde u daljini). živjelo se u pk na zilovima, carski!!! skoro svako veče išla "patrola" u izačiće (ako nije bilo krize sa parama). vojin je držao razhodovan patrolni dodge kojim se odlazilo u selo (kad je bilo benzina). benzin se mogao dobiti samo kod vatrogasaca jer su imali stari američki federal (cisternu) ali su često puta tražili previše za nadoknadu. na koti se dobio osječaj, da se kozmos vrti oko zemlje, svi su bili iskulirani, nikakvih konflikta, nikakvih sranja, nije se ni dosta razgovaralo, slušale su se svakojake radio-stanice, od pračenja civilne aviacije pa do radio luxenburga i tirane! glavna briga je bio duvan i pivo na veče, sve ostalo potpuno irelevantno. jedina frka je bila jednom kad je na kotu zalutao autobus pun belgijanskih turista. izgledalo je kao da je pristao vasionski brod! nitko nije znao šta da se radi, nekako smo objasnili da je tu "kao vojna baza" i da je najbolje da se vrate putem kojim su došli. "posjeta" nije ni bila loša, za onih dvadeset minuta smo se napušili francuskih i američkih cigareta! neznam kako je bilo tamo u zimi, ja sam dežurao samo tri nedelje u julu 73 i bilo je sanjsko!
generalno: za vreme boravka na željavi/koti/plješevici nisam doživjeo ni jednu vežbu, ni jednu smotru, ni jedne uzbune ni bilo kakvog drugog sranja. u bihaču sam bio samo dva puta (uprkos stalnoj dozvoli) jer nije bilo nikakve porebe. očigledno sam bio celo vreme ili dežuran ili na duploj smeni, jednostavno nitko me nije dirao, a ja sam bio "tamo" i dani su prolazili. i to nezaboravno
hvala na stpljenju i drugarski pozdrav svima! a da ne zaboravim: sve najbolje u novoj godini, valjda ču iduće godine uspjeti konačno posjetiti kraj zločina! ove godine sam popušio! šerlok
p.s.: na fotografijama so izgleda uredjaji marconi ili racal kojih u moje vreme još nije bilo!

[serlok]

nastavak:
kota 377: odmaralište!!! do kote vodio razdrapan put, na kapiji baraka sa 6 kreveta i prljavom trapezarijom. daleko naokolo instalirano sve što su rusi uspjeli proizvest: visinski i horizontalni radar (u funkciji), nebroj pk kabina na zilovima, agregati, cisterne za naftu i vodu, parkirani tegljači i uralovi te razpuštena vojska. koliko? nitko nije znao! kolko se ostajalo na koti? kolko je trebalo! (bio je neki janez agregatđija koji je bio na koti, kada sam ja došao, več pet meseci). klopu su vozili iz željave tamčičem, svaki drugi dan dolazio je dajc sa smenom straže (kolko se sječam danju samo stražar kod kapije, noću još jedno stražarsko mesto nekde u daljini). živjelo se u pk na zilovima, carski!!! skoro svako veče išla "patrola" u izačiće (ako nije bilo krize sa parama). vojin je držao razhodovan patrolni dodge kojim se odlazilo u selo (kad je bilo benzina). benzin se mogao dobiti samo kod vatrogasaca jer su imali stari američki federal (cisternu) ali su često puta tražili previše za nadoknadu. na koti se dobio osječaj, da se kozmos vrti oko zemlje, svi su bili iskulirani, nikakvih konflikta, nikakvih sranja, nije se ni dosta razgovaralo, slušale su se svakojake radio-stanice, od pračenja civilne aviacije pa do radio luxenburga i tirane! glavna briga je bio duvan i pivo na veče, sve ostalo potpuno irelevantno. jedina frka je bila jednom kad je na kotu zalutao autobus pun belgijanskih turista. izgledalo je kao da je pristao vasionski brod! nitko nije znao šta da se radi, nekako smo objasnili da je tu "kao vojna baza" i da je najbolje da se vrate putem kojim su došli. "posjeta" nije ni bila loša, za onih dvadeset minuta smo se napušili francuskih i američkih cigareta! neznam kako je bilo tamo u zimi, ja sam dežurao samo tri nedelje u julu 73 i bilo je sanjsko!
generalno: za vreme boravka na željavi/koti/plješevici nisam doživjeo ni jednu vežbu, ni jednu smotru, ni jedne uzbune ni bilo kakvog drugog sranja. u bihaču sam bio samo dva puta (uprkos stalnoj dozvoli) jer nije bilo nikakve porebe. očigledno sam bio celo vreme ili dežuran ili na duploj smeni, jednostavno nitko me nije dirao, a ja sam bio "tamo" i dani su prolazili. i to nezaboravno
hvala na stpljenju i drugarski pozdrav svima! a da ne zaboravim: sve najbolje u novoj godini, valjda ču iduće godine uspjeti konačno posjetiti kraj zločina! ove godine sam popušio! šerlok
p.s.: na fotografijama so izgleda uredjaji marconi ili racal kojih u moje vreme još nije bilo!

[VP4868/4]

bravo!

[relay station]

ako dobro povezujem činjenice ovo bi trebala biti kota k377